Vijesti

Zona sumraka

Volio bi da naša djeca žive u društvu koje je sigurno, da imamo državu bez obzira na njeno uređenje i ime. Na žalost društvo u kome živimo  je sve drugo, samo ne država. Mi stariji možemo se tješiti da smo bar jedan dio života živjeli u uređenoj državi, dok naša djeca to mogu osjetiti samo ako odu  odavde.

Čovjek svakako treba državu, treba uređene institucije koje će se brinuti o njemu i njegovim potrebama, a u isto vrijeme mu pružiti priliku da svojim djelovanjem doprinosi njenom razvoju. U takvom društvu moraju postojati sistemi vrijednosti potpuno drugačiji od ovih koje imamo, sistemi vrijednosti koji će stvarati konkurentnost, koji će na prvo mjesto postaviti sposobne i stručne, a ne poslušne i u većini slučajeva nesposobne kadrove.  Bez države  čovjek se osjeća nesigurno, ne vidi perspektivu ni motiv za rad i jedino o čemu misli je da ode, što mnogi i čine.

Pitanje je KO JE ZA TO KRIV?

Mnogi će reći političari, ali da li je sve baš tako? Da li tu ima i naše krivice? Ne da je ima nego smo mi i najodgovorniji zbog svega što nam se dešava.

Nezrelo i nedoraslo demokratiju smo shvatili kao mogućnost biranja bez odgovornosti. Uzeli smo u ruke moć o kojoj malo znamo i kojom nismo dorasli. Krijemo se iza gomile i sami sebe uvjeravamo kako “nismo mi krivi”, a svaki put ponavljamo isti postupak.

“Definicija ludosti: raditi istu stvar iznova x puta i očekivati drukčije rezultate“./Albert Anštajn/.

Možda moja, ovakva ocjena društva djeluje prestrogo, ali navešću primjer naše male sredine koja je reprezent sistema u kom živimo:

Većina se sjeća tiranije jednog čovjeka koji je instituciju načelnika opštine shvatio kao priliku za pljačku i koji je trošio društvena (čitaj: moja i tvoja) sredstva, za nepotrebne i propale investicije da bi iz toga izvlačio vlastitu korist. Malo se zaigrao, izašao iz kriminalne političke šeme i završio u zatvoru, a po tom i preminuo. To više nije bitno, ni potrošene pare, ni raspadajuće investicije. Ono što je bitno je odnos ove male zajednice prema ljudima koji su ga podržavali i onima koji su ukazivali na štetu po zajednicu zbog  njegovog kriminalnog rada.

Iz tadašnjeg skupštinskog saziva, gospoda koja je pokazivala najjače opoziciono djelovanje na sledećim izborima nije dobila povjerenje glasača i ponovila mandat, ali su oni koji su tog diktatora podržavali, nagrađeni glasovima naroda, a po tom i funkcijama.

To je činjenica i to je slika našeg naroda, kao i sledeći primjer:

U toj istoj skupštini sjedio je i čovjek koji nikada nije izašao za govornicu, čovjek koji vodi hrvatsku stranku u “srpskom” Brodu, stranku koja nema ni kancelariju, ni članstvo, stranku čiji je predsjednik u zatvoru i koja ne postoji nigdje drugo osim u Brodu. Taj čovjek ne samo da je još dva puta osvojio mandat, nego se njegovo izborno tijelo udvostručilo i donijelo mandat za njegovu kćerku.

BRAVO BROĐANI!!!!!

Pust grad u kome ne zanoći ni trećina predratnog stanovništva, grad koji nije u stanju izgraditi ni kružni tok, dao je povjerenje ljudima koji nikada i nigdje nisu doprinijeli njegovom razvoju ni materijalno ni duhovno, a stručne, obrazovane i dokazane kadrove tjera. Da li neko stvarno misli da će sa takvom stavom biti bolje?

Kao što na početku rekoh, volio bi živjeti u DRŽAVI, ali to na ovom prostoru neću više doživjeti. Volim ja i Republiku Srpsku i Brod, ali mi se čini da je to jednostrano!

Laku noć!!!

Nezvanično: O izborima!

Ovih dana opozicija u BiH se žali na krađu izbora i ne želi priznati njihove rezultate. Nešto slično se dešavalo i tokom prošlih, i predprošlih, i predpredpprošlih i predpred…  izbora.

Uvjeren sam da su u pravu i da je tokom izbora bilo krađe glasova. U kojoj mjeri, to nisam siguran! Da li je ta krađa mogla dovesti do promjene volje naroda i to nisam siguran!

Međutim, zar se za krađu nije znalo i prije izbora?

Podsjetiću vas na nekoliko činjenica: opstrukcija vladajućih donošenju novog izbornog zakona, prijetnje glasačima, javno predstavljanje kupovine glasova penzionera, prijetnje otkazima isl. Sve su to radili vladajući i to pred same izbore. Centralna izborna komisija u istom sastavu decenijama, a znate kako su radili…

Šta je u odnosu na to radila opozicija – ništa!

Opozicija je mirno izašla na izbore i čekala da se desi čudo. Ne znam tačno šta su mislili, ali šta god da su mislili – pogrešno su mislili. Narod kaže: Poslije je**vanja, nema kajanja! Opozicijo to što se sada osjećate sj**ano, posljedica je učestvovanja u orgijama. Organizator orgija je znao kako da se postavi, da vi budete donji. Sad malo boli, ali trpite i sledeći put pamet u glavu.

Atmosfera u BiH uoči izbora  jasno je pokazivala da se u takvom stanju ne mogu održati fer i pošteni izbori. Međutim vi ste ušli u njih i samim tim potvrdili njihov legimitet, prihvatili ste izbore, moraćete priznati i njihov rezultat.

Igrali ste – izgubili, žao mi je!

Ove na vlasti ne mogu smisliti, tako da ja odoh iz ove kvazi zemlje, a vi se ćerajte, meni se više ne da!

Izvještaj sa skupštine inicijativnog odbora MRK Brod

Kao što je ranije najavljeno u prostorijama Sportskog centra Brod je 12.09.2018. godine održana vanredna – inicijativna Skupština Muškog rukometnog kluba Brod. Skupština je održana na zahtjev članova Skupštine i ostalih ljubitelja rukometa. Od 20 članova sastanku je prisustvovalo 16:

  1. Plavšić Goran
  2. Pećanac Milan
  3. Sedlo Tomo
  4. Pejčić Drago
  5. Ždrnja Milenko
  6. Mišan Tomo
  7. Sedlić Stribor
  8. Žunić Zdravko
  9. Vuković Miroslav
  10. Đurđević Boban
  11. Kokić Radoslav
  12. Gojković Brano
  13. Kojić Mara
  14. Maksimović Đorđe
  15. Vinčić Velibor
  16. Đukić Nenad

Prema Zapisniku naglašava se da je do inicijativne skupštine došlo na zahtjev roditelja i nekih članova ranijeg saziva. Uz potrebu pokretanja ovog kluba, članovi inicijativnog odbora će tražiti i smjenu starog rukovodstva s obzirom da se u protekle četiri godine nije ništa radilo tako da je interes mladih za ovim sportom u Brodu spao na nulu. Trenutni “predstavnici” muškog rukometnog kluba se ne odazivaju na inicijativu, niti sazivaju sastanke kluba.

Na prijedlog dugogodišnjeg sportskog radnika naše opštine g-dina Brane Gojkovića formiran je Inicijativni odbor za pokretanje rada MRK Brod koga čine ranije nabrojani članovi, a u cilju efikasnosti je formirana radna grupa Inicijativnog odbora koju čine:

  1. Velibor Vinčić
  2. Mara Kojić
  3. Stribor Sedlić

Određeno je da 18.10 ove godine, bude krajnji rok za održavanje skupštine i izbor organa kluba. Obaveze radne grupe su da obavi razgovor sa bivšim igračima, bivšom upravom, zainteresovanim roditeljima itd., te da preduzmu sve aktivnosti za održavanje navedene skupštine MRK-a.

Đoka Maksimović je predložio da sledeću skupštinu obavezno upute poziv Načelniku opštine Brod.

Sastanak se završio u 19:30.

Vanredna Skupština MRK “Brod”

Članovi Skupštine muškog rukometnog kluba “Brod” pozivaju sve članove i simpatizere ovog sportskog društva, da svojim prisustvom i učešćem u radu pomognu ponovno pokretanju muškog rukometa u našem Gradu.

Vanredna skupština će se održati u prostorijama sportskog društva “Prijatelji” u Sportskom centru Brod, 12.09.2018. godine, sa početkom u 18:00 h. Na Skupštini će biti izabrano novo rukovodstvo Kluba i odrediti smjernice za dalje djelovanje.

Oživimo muški rukomet u našem gradu, koji ima dugu tradiciju i koji je uvijek okupljao mlade ljubitelje sporta našeg grada!

Preduzeće Anton Paar Shapetec BA d.o.o. iz Broda, sa novim pogonom i proširenom proizvodnjom traži i nove radnike

Zajednička fotografija sa otvaranja nove hale firme Anton Paar GmbH u Brodu sa lijeva na desno: Ivan Tolj, Ivo Miljić, Ilija Jovičić, Maria i Friedrich Santner (osnivači Anton Paar grupacije) i Bernhard Urch (direktor Anton Paar SchapeTeca BA iz Broda)

U aprilu ove godine opština Brod je dobila novi proizvodni pogon u Sijekovcu, koji u ovom trenutku zapošljava više od četrdeset radnika. Investitor i vlasnik ovog pogona je austrijska firma Anton Paar GmbH sa sjedištem u Grazu.

Ko je i čime se bavi ova kompanija, željeli smo da saznamo od njenog generalnog direktora diplomiranog inženjera g-dina Bernarda Urch-a. Ljubazni domaćin nam je pokazao novi pogon i objasnio razloge opredjeljenja za ovakvu investiciju, kao i motiv odabira naše sredine za lokaciju.

Gospodin Urch kaže:

Anton Paar Shapetec BA d.o.o. iz Broda BiH, (skraćeni naziv APST-BA) se iz iznajmljenog prostora u Derventi preselio u novu proizvodnu halu od 2000 m2 koja se nalazi u Brodu i sa 42 radnika nastavlja sa radom  i širenjem proizvodnje.

Otvaranjem proizvodnog pogona Anton Paar je, narodski rečeno “jednim udarcem ubio dvije muhe”: Sa jedne strane ovdje se može jeftinije proizvoditi, a sa druge strane preduzeće pomaže u  obnovi jednog regiona sa kojim postoje i lične veze.

Mi u zadnje vrijeme gubimo poslove u Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji i Mađarskoj tako da je bilo logično da se ide u region koji je lako dostupan, gdje imate dobra iskustva sa referentnim kompanijama i gdje se čak i njemački ili engleski govore češće nego što biste očekivali – objašnjava gopodin Urch.

Nova hala se nalazi u Sijekovcu, na području na kojem se još uvijek vide ožiljci rata od 1992.-1995. godine. Mnoge kuće su još uvijek uništene, ruševine svjedoče o tužnoj prošlosti. Vidljivo je da hala APST-BA predstavlja svijetlu tačka ovog mjesta.

Generalnog direktora g-din Bernard Urch

U 2000 m2 proizvodne hale  smještene su kancelarija, kantina i pomoćne prostorije. Trenutno je zaposleno 42 radnika, uključujući osam učenika srednje škole koji obavljaju praksu. Na CNC odjelu je 14 zaposlenih, 10 u limarstvu i 10 u ručnom radu i montaži. Ostatak se bavi infrastrukturom, organizacijom i upravljanjem.

APST-BA je uslužna kompanija koja nudi razne proizvodne tehnologije. Polovina narudžbi dolazi od Anton Paar ShapeTec iz Wundschuh (Austrija), 45% od Anton Paara u Grazu (Austrija), a pet posto direktno iz Bosne. Zaposleni proizvode na mašinama za glodanje i struganje  dijelove sa preciznošću do 0,02 mm u serijama od 20 do 10.000 komada. Vršimo savijanje dijelova i kompletnih kućišta zajedno sa plastificiranjem. “Sve poliuretanske pjene za termičku izolaciju u aparatima Anton Paar sada su napravljene u Bosni” – kaže Urch.

Nedavno je i oprema za pretraživanje pod lavinama montirana, testirana i konfigurirana prema specifikacijama kupaca, dodaje Sanela Mikerević, ovlašteni predstavnik kompanije, prokurista.

Nova hala nudi potrebni rezervni prostor, koji je hitno potreban za dalji rast. U tom smislu g-din Urch kaže: Želimo u 2018. godini minimalan rast od 18% i planiramo da iskoristimosvoj postojeći prostor do kraja 2019. godine. U planu su i dalji koraci za postizanje proširenja proizvodnje.

S obzirom na lokaciju preduzeća, koja je odvojena od užeg gradskog područja, a u želji da pojednostavi prevoz radnika, APST-BA je kupio VW autobus sa 9 sjedišta. Radimo u dvije smjene standardno od 6:00-14:00h i od 14:00-20:00h i u skladu sa zakonom za radnike vršimo dostavu toplih obroka od ovlaštenih dobavljača“ dodaje Mikerević.

Gospodin Johannes Bernsteiner (direktor Anton Paar Shapetec iz Wundschuha ) i Mikerević Sanela (prokurista)

Uvijek imamo potražnju za novim radnicima: kanteri (savijanje lima na presi), zavarivači za nehrđajući čelik,  pomoćni radnici na metalnim dijelovima, CNC programeri, operatori CNC-a, kao i za učenike iz  obližnjeg Broda.

Svjesni činjenice da je samo zadovoljan radnik – dobar radnik, u potpunosti izvršavamo zakonske obaveze prema njima i u skladu s tim nudimo:

– tačna isplata ostvarene zarade (nadoknađivanje prekovremenog rada, dodatak za noćnu smjenu, …),

-radna odjeća, radna obuća,

– godišnji odmor (2 sedmice u ljetnom periodu, 1 sedmično zimi),

– dostavljanje toplog obroka.

Osim toga obezbjeđujemo i druge pogodnosti koje nisu zakonska obaveza, ali daju dodatni stimulans uposlenima:

  • dobrovoljna veća plata za oko 40% iznad zakonske minimalne zarade,
  • povremeni novčani bonus,
  • nova klimatizirana hala (nudi 24 stepena u ljetnom periodu),
  • svlačionice s tuševima,
  • povremeni izleti i treninzi u Austriji,
  • povremeni poklon preduzeća,
  • vlastiti prijevoz Derventa-Brod (VW autobus).

Ako ste zainteresovani za rad u ovom preduzeću u budućnosti, slobodno kontaktirajte: sanela.mikerevic@anton-paar.com

ALARMANTNO: Voda iz vodovoda u Brodu ugrožava zdravlje svi nas

Izlažući se opasnosti da ponovo budem anatemisan zbog iznošenja očiglednih i neosporno tačnih stvari, ne mogu a da ne upozorim građane Broda o opasnosti kojoj se izlažu koristeći vodu iz lokalnog vodovoda, a molim vas NEMOJTE TU VODU PITI  ni za živu glavu.

Možda je ta voda hemijski i bakteriološki potpuno ispravna, ali fizički sadržaj ove vode će vas uništiti. Nema bubrega koji bi, u samo sedam godina konzumiranja, mogli izbaciti količinu kamenca koju sam danas izvadio iz malog bojlera u kuhinji, a čije slike vam donosim u prilogu. Radi se o 7 (sedam) kilograma sidre, a bojler sam mijenjao prije sedam godina. Naravno da je grijač u potpunosti uništen, a kakva je situacija u velikom bojleru, u kupatilu, mogu samo naslutiti.

Oboljenje unutrašnjih organa, a prije svega bubrega, predstavlja najveću opasnost kada se konzumira ovakva voda. Međutim, kamenac stvara i mnoge druge štetne posljedice: pregorijevanje kućanskih uređaja (bojleri, grijači vode, veš mašine itd.), otežano pranje i omekšavanje rublja, znatno veća potrošnja električne energije za manju količinu zagrijane vode itd.

Da budem malo sarkastičan, ima i jedna dobra stvar, ako npr. vodu koristite za izradu betona, dovoljno je da dodate cement, šljunak je već tu!

НЕБО НАД БЈЕЛОВАРОМ

„Небо над Бјеловаром “ документарни филм аутора Недељка Лајшића  посвећен народном хероју мајору Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, који су погинули у том граду септембра 1991.године, биће приказан у Броду.

Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике.

Са мајором Тепићем погинуо је и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта.

Због овог чина, мајор Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја.

“Оно што су урадили Стојадин Мирковић и Милан Тепић је безвременски чин и оно по чему ће будуће генарације памтити и помињати име Милана Тепића као примјер патриоте, храброг човјека који је бранио своју земљу ” (аутор Недељко Лајшић)

Термин: 24.11.2017.године у 18,00 часова у амфитеатру СЦ “Никола Тесла”.

Организатор: Борачка организација Брод.

Промоција књиге “БУМЕРАНГ”

У амфитеатру Средње школе „Никола Тесла“ 2. новембра (четвртак) са почетком у 18 часова биће уприличена промоција књиге „Бумеранг“ пјесника, приповједача, нашег Брођанина Берислава Благојевића. „Бумеранг“ је од стране Удружења књижевника Републике Српске проглашен за најбољи роман у 2016. г.

Ко је Берислав Благојевић?

Берислав Благојевић

Књижевник Берислав благојевић је рођен 01. 07. 1979. u Славонском Броду. Одрастао је и школовао се у Босанском/Српском Броду, Панчеву и Бањалуци. Магистар географских наука који тренутно живи у Бањалци.

 

Библиографија: 

Објављене књиге:

  1. Ламентација по Софронију, проза (2005, Народна библиотека Бранко Ћопић, Брод)
  2. Требао сам бити ријеч, поезија (2005, Народна библиотека Бранко Ћопић, Брод)
  3. Ја, револуционар, кратке приче (2010, Бесједа, Бања Лука)
  4. Револуционар, кратке приче (2012, Ренде, Београд)
  5. Револуционар, аудио књига (2013, Специјална библиотека за слијепа и слабовидна лица РС, Бања Лука)
  6. Тиши од воде, роман (2013, Ренде, Београд)
  7. Револуционар, електронско издање (2015, Књижевна радионица Рашић, Београд)
  8. Ми у магли, поезија (2015, Друштво за афирмацију културе – ПРЕСИНГ, Младеновац)
  9. Бумеранг, роман (2016, Друштво за афирмацију културе – ПРЕСИНГ, Младеновац)

Дугачак је списак радова овог умјетника, објављиваних у часописима и зборницима, а за свој умјетнички рад добио је бројне домаће и међународне награде.

Školstvo u RS – zapostavljena tema

O školstvu u Republici Srpskoj se vrlo malo govori, iako ne treba posebno naglašavati važnost ovog segmenta društva. Po tome, zanemare li se manje afere oko nabavke skupih vozila za potrebe Ministarstva i ukidanje par osnovnih škola, ispada da je stanje u ovoj oblasti dobro.

To nema veze sa realnošću, jer stanje nije dobro  i svaki građanin Republike Srpske bi se trebao zamisliti i zabrinuti zbog trenutne situacije u ovom društvenom segmentu. Ovako važna oblast ne bi smjela biti na poziciji, na kojoj se trenutno nalazi, jer zanemarujući obrazovanje kao društvo ne mislimo na našu budućnost, ne mislimo na ovo društvo u cjelosti.

Materijalno stanje prosvetnih radnika je teško, brojni problemi osiromašenog društva se manifestuju u stalnom povećanju obaveza ovih ljudi, a  realnom umanjenju naknada za njihov rad. Malo koje zanimanje je tako omalovaženo i obezvrijeđeno kao posao prosvetnog radnika.

Ali, ni to nije najgore! Mnogo gore od toga je pritisak kome su zaposleni u prosveti izloženi.

S jedne strane imate stalne prijetnje smanjenjem broja izvršilaca, prijetnje otkazima i slične demonstracije sile kako bi se ućutkali oni koji bi realno trebali činiti „hram znanja“ ovog društva. S druge strane tu je „bijela kuga“ čija je posljedica konstantno smanjenje upisanih učenika i manji broj odjeljenja. Zbog toga svaki prosvetni radnik, osim izvršavanja poslova koji su mu dodijeljeni, mora da se brine da li će do godine uopšte imati normu. Teško je raditi  pod takvim pritiskom, a naročito je teško kvalitetno raditi.

Ako bi nastavnik pokušao kriterijumom nametnuti određeni nivo znanja, ako bi držao do ocjene i po potrebi oborio učenike koji se nisu potrudili ostvariti minimum za prolaz, ostaje pitanje da li će time odsjeći granu na kojoj stoji, tj. da li će smanjiti i tako mali broj učenika u datoj struci i time sam sebi ukinuti normu? Apsurdno, ali materijalni faktor na taj način, indirektno nameće način ocjenjivanja i pristup prosvetara učenicima. Ruke su im vezane.

Stiče se dojam da to vrlo malo brine Ministarstvo i oni se strogo drže ekonomičnosti kod formiranja odjeljenja, predavačima nameću sve više i više obaveza i indirektno poručuju da trebaju biti srećni što uopšte imaju posao. Tako je jedan častan i ponosan segment društva, mimo svoje volje, zatrovan materijanim i osuđen da se prilagođava, a na kraju konca naša djeca su ti koji će platiti tu skupu cijenu vulgarnog materijalističkog kapitalizma u kom se naše društvo trenutno nalazi.